|
Пажљиво
бирајући
коме ће (и
чему) у
целости
посветити
нове
бројеве часописа
„Градац”,
Бранко
Кукић,
уредник у издавачкој
кући
Уметничког
друштво
Градац, из
Чачка,
одлучио се
да двоброј 148-149.
(година 2003) посвети
пољском
писцу,
критичару и
сликару
Бруну Шулцу.
Двоброј је
припремила
и неке
делове
веома
интересантне
грађе
превела са
пољског
Бранислава
Стојановић.
Бранислава
Стојановић
је написала
и кратко
уводно
слово, чијом
је првом
реченицом: ”Бруно
Шулц се
данас
сматра за
једног од
највећих
пољских
писаца
између два
рата, а трагична
смрт у
јеврејском
гету
начинила је
од њега
икону
средње
Европе”,
фактички ставља
до знања да
је њен избор
прави, и
поред тога
што је
велики део
Шулцовог
прозног опуса
преведен и
објављен на
нашем
језику (још 1961!),
и недавно
допуњен
избором из
периодике.
У двоброју
„Градца”,
посвећеном
Бруну Шулцу,
читаоцу се
прво
предочава
избор из
преписке
овог
славног
уметника
Пољака, из
којег се у
делићима
мозаика
склапа
једна од
могућих
слика
Шулцовог
живота,
интересовања
и размишљања.
Потом су ту
Шулцове рецензије
које је
објављивао
по
часописима,
из којих је
допуштено
наслутити
његов уметнички
кредо.
Информативно
врло
поуздан текст
о књижевном
стваралаштву
Бруна Шулца
написао је
Јежи
Јажембски,
који у
једном часу
бележи да је
Шулц био
проницљив
интерпретатор
књижевности
и да је
књижевна
дела других
аутора
посматрао
кроз призму
сопствених
фасцинација,
страхова и
опсесија.
Како никада
није био
поклоник
„научног
објективизма”,
Шулцове
критике,
сматра
Јажембски,
често
говоре не
само о делу о
којем пише,
него и о
самом
критичару.
Шулца ће
аутор овог
текста
анализирати
и као врсног
ликовног
уметника
који је,
према сопственом
признању,
још пре него
што је научио
да говори,
цртао. Бруно
Шулц као
графичар и
цртач,
приметиће
још Виткаци,
припада „линији
демонолога”
на којој се
налазе
Кранах,
Дирер и
Гриневалд,
али и Гоја, и
Мунк, и круг
бечке
модерне и
експресионизма
- Егон Шиле,
Густав
Климт, Оскар
Кокошка...
Бранислава
Стојановић
је у двоброј
посвећеном
Бруну Шулцу
унела и
сећања
његових пријатеља
и сарадника.
Посебну
драгоценост,
како и сама
каже,
представљају
малобројне
сачуване
фотографије
самог
аутора и
његових
пријатеља,
разгледнице
Дрохобича,
украјинског
градића у
којем је
Бруно Шулц
живео и
стварао, али
и репродукције
графика и
цртежа
„почев од
раних гротескних
визија,
преко
аутопортрета
и портрета, па
све до
илустрација
за
сопствена
књижевна
дела.”
|
