Подно Белведера

Бруно Шулц

Големе ствари, историјске операције, збивају се у некаквој тишини повеснице, тамо негде у предворју речи и с оне стране речи. Велики тренутак подвига, гром снаге и воље који је погодио тело нације – све оно што данас називамо именом Пилсудског, било је у своме трајању, у својој актуелној збиљи, неартикулисано, лишено речи, васцело огрезло у биологију, у стихију, у вегетативно узбуђење. Она спремна реч, романтична реч поезије, дискредитована, обесхрабрена, реч од које се стоструко дистанцирала стварност – умукла је, притајила се, пресушила. Духовна револуција народа који се препорађа одвијала се у атмосфери презира према речи, атмосфери без ичег свечаног у себи, антиромантичарској и антиинтелектуалној. Та несамерљивост артикулисане речи, њена немоћ пред преобилном стварношћу, имала је своје објашњење. Духовни преображај те „пољске анабазе“, неочекивано чудо претварања подвига у хитац, ненадана, невероватна историјска зрелост отелотворила се у човека, узела на се најзагонетније, непоновљиво, сфингино обличје снажне личности. У тој је чињеници до својеврсног изражаја дошла дубока иронија историје. Велики историјски тренутак који је навештавао читав век поезије, горљивих смишљања и снатрења, тренутак који је већ унапред обрнут и окренут са свих страна, стопут предвиђен и обрачунат – изронио је напокон, – када је наступио, – некако ван те велике идеологије, као непојамна силина природе, са свом својом загонетношћу, непредвидљивошћу, ирационалношћу велике индивидуе. Као да је живот хтео да посведочи како је увек другачији, како следи метод историјских обистињења вазда различит од сваке идеологије, вазда јој супротстављен.

Али ти врхунци без речи не могу трајати дуго. Реч коју разнесе непојмљива чињеница, немоћна реч, саставља се поново с гомиле праха, покушава да се наново организује, да легализује оно ирационално и злочино, наметнуто јој попут огромне радне норме, попут задатка што надмаша снаге, да склопи компромис с вечно неизрецивим.

Велика је заслуга Каденове књиге у томе што устопице прати неспознатљиву чињеницу – називајући, обзнањујући, надевајући име ономе што се збило. Каденова је књига историја опсаде, налетâ, јуришâ речи на бастионе и машинерије велике чињенице. Мајстор речи предводи те маршеве и контрамаршеве са различитих страна, предводи их с маштом, с полетом идеје и речи, својственим великом завојевачу.

Поглавља ове књиге имају карактер некаквих потеза и маневара, некакве ратне акције утолико пре што чине документе великих тренутака, што су плод актуелних околности – та је књига нешто попут дневника једног историчара који бележи факта, смисао тих факата на големим друмовима историје. Ове одгонетке и појмљени проблеми нису производ приватних мозгања или лирских контемплација, већ их је диктирао императив тренутка, нужност јавног полагања рачуна, мисија превођења ствари које су допрле до свести на громак и свуда разумљив језик. Тај контакт са општошћу, оријентисаност ка акустици увишестручене, анонимне гомиле придаје тим казивањима тон извесне монументалности, тон свесне одговорности – савршено егземпларан. И овде ваља истаћи да Каден све то постиже а да при том не жртвује ништа од интимности свога узбуђења, ништа од езотеричности својих домишљања. Његова је реч онолико приватна и интимна, колико универзална и стандардна.

Из ове се књиге тек у свој пуноћи види какво је вишеплано, вишедимензионално и у исто време интегрално дело велики човек, каква је тајанствена и недокучива појава индивидуа. Схватамо да име човеково може бити погдекад изговор под којим се крије нешто више, да је титула човекова погдекад натпис под којим велике и безимене снаге историје праве rendez-vous ради бесмртних прегнућа. Као што у магичном портрету Каден показује како се историја оваплоћује, продире човеку у крв и месо, разгранава се у интимној, дирљивој људскости. И зачас се на томе портрету расплињују и разлажу индивидуалне црте и из дубина израња претеће и неспознатљиво лице историје. Та фасцинантна двојакост силази са страница ове књиге чудесно уверљива, у свој очевидности поуздана сведочанства. То су веродостојни гласови из оног чаробног пограничја где човек постаје мит, а мит човек. Идентификација човека и мисије до те мере постаје потпуна да повесница прераста у отеловљену карактерологију и о тој повесници, и о тој карактерологији аутор не говори уз помоћ термина ретроспекције, већ динамичних термина настајуће, живе историје. Стога књига није само сећање на великог човека, већ и прилог кодексу настајуће историје, она је и речник савременог националног подвига, вокабулар стваралачких снага историје.

„Ликовна опрема“ г.г. Гирса и Барча уистину је неподношљива.

Pod Belwederem [rec.: J. Kaden-Bandrowski, Pod Belwederem] / Bruno Schulz. – Tygodnik Ilustrowany (Warszawa), 1936 (26. VII), nr 30, s. 571; ibid, s. 122-123. – [In:] Szkice krytyczne / Bruno Schulz. Opracowanie i posłowie Małgorzata Kitowska-Łysiak. – Lublin: Wydawnictwo UMCS, 2000. – 138 s.

Превео са пољског Петар Буњак

Бруно Шулц: Подно Белведера / превео са пољског Петар Буњак. – Градац (Чачак), год. 29, бр. 148-149, 2003, стр. 49-50. <www.brunoschulz.prv.pl>