Dragi
gospodine,
Potreban
mi je drug. Potrebna mi je bliskost srodnog čoveka. Želim neku garanciju
unutrašnjeg sveta, čije postojanje postuliram. Držati ga stalno samo na svojoj
veri, nositi ga uprkos svemu snagom svoga prkosa – napor je i muka Atlasa.
Ponekad mi se čini da tim napetim gestom nošenja držim ništa na svojim plećima. Hteo bih da mogu za trenutak da stavim
taj teret na nečija ramena, ispravim vrat i pogledam to što sam nosio.
Potreban
mi je saučesnik za nova otkrića. Ono što je za jednog čoveka rizik,
nemogućnost, kapris postavljen na glavu – kad se ogleda u četiri oka postaje
stvarnost. Svet kao da čeka na taj savez: zatvoren dosada, tesan, bez daljih
planova – počinje sazrevati bojama daljine, pucati i otvarati se u dubinu.
Šareni prospekti se produbljuju i otvaraju u stvarne perspektive, zidovi će nas
propustiti u dotada nedostižne dimenzije, freske naslikane na jesenjem nebeskom
svodu oživljavaju kao u pantomimi.
Dobro je što niste savršeni, što prekomerno konzumirate svoje
vreme. Treba da budete puni nezvaničnih događaja, neregistrovanih aktivnosti,
koji vam ispred nosa uzimaju vreme, sve dok Vaša oficijalnost posle mnogo
ceremonija ne odluči da ih iskoristi. Jer neko ipak mora da ga uzme i nekom ono
mora dobro činiti.
Ljudske slabosti odaju nam duše njihove, čini ih bespomoćnim. To je onaj
nedostatak elektrona, koji ih jonizuje i stvara prijemčivim za hemijske veze.
Bez slabosti bi bili zatvoreni u sebi i ništa im ne bi bilo potrebno. Tek mane
ljudske daju im draž i čine ih privlačnim.
Beskrajno se radujem što ćemo se sresti. Dođite pravo kod mene. Tu sam do
1. VII. Za sada nemam nikakve posebne planove za odlazak na put. Možda ćemo
nešto zajedno smisliti. Želeo bih najpre da Vam pokažem Drohobič i okolinu, da
Vašim očima iznova pogledam ambijent moje mladosti. Da Vas uvedem u nenapisana
poglavlja Prodavnica cim. boje. Očekujem Vas.
Srdačno Vas pozdravljam
Bruno
Šulc
Drohobič, 21 VI 1934.
Adresa: Drohobič, Florjanska 10.
Dopuna prevoda Branislava Stojanović