NIMROD – u SZ predanju potomak Kuša, »silan lovac«,
kraljevao nad Vavilonom i drugim zemljama »svi u zemlji Šinearu« (v.
Post 108-11). Kako se zna da se u SZ pod imenom Kuš misli na Etiopljane,
verovatno je ovde, kao uostalom u celoj legendi o Nimrodu, došlo do mešanja
predanja. Mnogo je verovatnije da je bio potomak Kašejaca (Kushshu, Kashshu
na akadskom), naroda koji je vladao oko pet stoleća u Mesopotamiji. Nauka
danas kao prototip ove starozavetne ličnosti istovećuje
vavilonsko-mesopotamskog boga Ninurta (otuda – Nimurda, zatim Nimrod), koji je
u asirskom panteonu zauzimao uvaženo mesto od 13. v. pre n. e. kao bog lova i
rata. U talmudskoj hagadi se Nimrod opisuje kao zlotvor, kojega su za kralja
izabrali potomci Noaha (Noje). Pobunio se protiv boga pa je zato i nazvan
Nimrod – od glagolskog korena mrd-pobuniti se. Hagada mu pripisuje još
mnogo šta, između ostalog i gradnju vavilonske kule, da je bacio Avrahama u peć
i dr. (v. Encyclopaedia Biblica, sv. 5, str. 852).
[Talmud. Tekstove izabrao i preveo s hebrejskog i
aramejskog jezika, povest Talmuda i objašnjenja napisao Eugen Verber,
drugo izdanje, Beograd : BIGZ, 1990, str. 606]