Tadeuš Ruževič
PRI SVETLOSTI
LAMPI KOJE DIME[1]
pri svetlosti
lampi koje dime
svet izgledao
drugačije
lica živih umrlih
spavača
okrenuta lica
mlade glave
nagnute
jedna prema drugoj
pri svetlosti
lampi koje dime
čovek više bio
odomaćen u radosti
dublje u brizi
poremećene senke
odlazile vraćale
se rasle
reči bile toplije
tiše
kuća se njihala
otplovljavala s
mrtvačkim sandukom i kolevkom
pri svetlosti
lampi koje dime
beskonačnost je
bila konačna
vreme uhvatljivo
prostor zatvoren
između četiri zida
bilo je dovoljno
zatvoriti oči
pa da se nađeš u
četvrtoj dimenziji
bilo je dovoljno
otvoriti vrata
da bi se našao
na putu za Emaus
sresti živog Isusa
još neprepoznatnog
kako jede prženu
ribu
hleb med iz saća
život se
proživljava
idući susrećući
pri svetlosti
gasnih lampi
kad su navijeni
satovi
na zidu se
pojavljivali znaci
Brunova crtana
poezija
Mane - Tekel -
Fares
o tim lampama
gotovo da je sve
znao
pesnik iz
Drohobiča
"gotovo"
jer sve
niko ne zna
ni o svom rođenju
ni o smrti
kada mislim o
njemu
i njegovoj knjizi
vidim ga
njegovim očima
pri svetlosti
lampe koja dimi
s ogromnom senkom
prostreljene glave
na zidu
prevela Biserka
Rajčić
[1] Tadeuš
Ruževič, Pri svetlosti lampi koje dime [Uvek fragment / Tadeuš Ruževič,
prev. B. Rajčić, Vršac
: KOV, 2000, 158 str. (Biblioteka Evropska nagrada)