E

Tadeuš Ruževič

 

PRI SVETLOSTI LAMPI KOJE DIME[1]

 

 

pri svetlosti lampi koje dime

svet izgledao drugačije

 

lica živih umrlih

spavača

okrenuta lica

 

mlade glave nagnute

jedna prema drugoj

 

pri svetlosti lampi koje dime

čovek više bio

odomaćen u radosti

dublje u brizi

poremećene senke

odlazile vraćale se rasle

reči bile toplije

tiše

kuća se njihala

otplovljavala s mrtvačkim sandukom i kolevkom

 

pri svetlosti lampi koje dime

beskonačnost je bila konačna

vreme uhvatljivo

prostor zatvoren

između četiri zida

bilo je dovoljno zatvoriti oči

pa da se nađeš u četvrtoj dimenziji

 

 

bilo je dovoljno otvoriti vrata

da bi se našao

na putu za Emaus

sresti živog Isusa

još neprepoznatnog

kako jede prženu ribu

hleb med iz saća

 

život se proživljava

idući susrećući

 

pri svetlosti gasnih lampi

kad su navijeni satovi

na zidu se pojavljivali znaci

Brunova crtana poezija

Mane - Tekel - Fares

 

o tim lampama

gotovo da je sve znao

pesnik iz Drohobiča

"gotovo"

jer sve

niko ne zna

ni o svom rođenju

ni o smrti

 

kada mislim o njemu

i njegovoj knjizi

vidim ga

njegovim očima

pri svetlosti lampe koja dimi

s ogromnom senkom

prostreljene glave

na zidu

 

prevela Biserka Rajčić

www.brunoschulz.prv.pl



[1] Tadeuš Ruževič, Pri svetlosti lampi koje dime [Uvek fragment / Tadeuš Ruževič, prev. B. Rajčić, Vršac : KOV, 2000, 158 str. (Biblioteka Evropska nagrada)