Do Juliana Tuwima
|
|
[Pismo Julijanu Tuvimu]
Poštovani, dragi gospodine!
Hvala. Nisam to očekivao, ali
u dubini duše Vaša rezonanca je bila moj postulat, gorući zahtev. Na dnu
strasti i žestine ove knjige bila je i ta stara žudnja. Danas ste je Vi u meni
utišali, zasitili i prepunili. Kakvo ispunjenje!
Ovo je došlo malo prekasno –
nije to Vaša krivica.
Kad ste pre više godina bili u
Drohobiču, ja sam bio u sali, gledao sam Vas osvetoljubivo i buntovnički, pun
sumornog obožavanja. Stara priča. U nemoćnom divljenju, neke Vaše pesme
dovodile su me tada do očajanja. Bolelo je – čitati ih nanovo i svaki put
kotrljati uz planinu tu tešku gromadu divljenja, koja je pre no što stigne na
vrh letela u podnožje, ne uspevajući da se održi na strmoj padini zanosa.
Uništavale su me, i opijale istovremeno, tvoreći predosećanje nadljudskih
trijumfalnih moći, kojima će jednom raspolagati slobodan i srećan čovek. U to
vreme sam nosio u sebi nekakvu legendu o "genijalnoj epohi", koja je
jednom tobože bila u mom životu, u kalendarski neodređenom vremenu, izdignuta
iznad hronologije, epoha u kojoj su sve stvari odisale sjajem božanskih boja, a
čitavo nebo upijalo se uzdahom, kao gutljaj čistog ultramarina.
Nikad je zapravo nije bilo.
Ali u Vašim pesmama bila je ona ostvarena i oštra kao paunovo oko kad krvari
lazurom, prekriveno drečavim trepljama – bila je, kao bučno gnezdo kolibrija...
Od Vas sam naučio da svako
stanje duše, dovoljno daleko porinuto u dubinu, vodi kroz tesnace i kanale reči
– u mitologiju. Ne u krutu mitologiju naroda i istorije – nego u onu koja ispod
gornjih naslaga šumi u našoj krvi, komeša se u dubinama filogeneze, grana u
metafizičku noć.
U toj mitološkoj dubini Vi
verovatno imate pakt sa Satanom. Na tom mestu Vaše pesme postaju
transcendentalne, u zanatskom smislu prosto nemerljive, prelaze granice stvari
ovozemaljskih.
Danas je moj veliki trenutak
trijumfa. Čini su se raspršile – ovo što sam od zanosa nakupio, egzaltirano sam
izrazio u napadu divljenja, dotle strano i upereno protiv mene – sada me
potvrđuje i prihvata. Hvala.
Bruno Šulc
Drohobič, 26. I 1934.
Florjanska 10
[Iz prepiske Bruna Šulca / s poljskog
prevela B. Stojanović. – Gradac, br. 148-149, 2003]
------------