Хронологија живота и рада Бруна Шулца

1892 – 12. јула рођен у Дрохобичу, као најмлађе дете Јакуба Шулца, власника текстилне радње.

1902 – Почетак школовања у дрохобичкој ц.к. гимназији "Франц Јозеф I".

1910 – Матура. По наговору породице, уписује архитектуру на грађевинском одсеку Политехничке школе у Лавову. Због болести оца, радња се затвара, а породица се сели у Беднарску улицу.

1911 – После прве године, због здравствених проблема, Шулц прекида студије и враћа се у Дрохобич, потом се опоравља у Трускавјецу.

1913 – Враћа се на студије у Лавов.

1914 – Почиње Први св. рат и Шулц опет прекида студије и враћа се у Дрохобич.

1915 – Породична кућа на тргу (Rynek 10) гори за време руске офанзиве. 23. јуна у 69. години умире му отац.

1917 – Са једним делом породице, Бруно се сели у Беч, где покушава да настави студије архитектуре.

1921 – Примљен на пробни рад као наставник цртања у Државној гимназији у Дрохобичу.

1922 – Март: колективна изложба у варшавској галерији Zachęta. Јун: колективна изложба Друштва пријатеља лепих уметности у Лавову. Август: једномесечни боравак на лечењу у Кудови (ондашња Немачка).

1923 – Одлазак у Варшаву: посредством госпође Кејлин, коју је упознао у Кудови, Шулц ради низ портрета по поруџбини.

1924 – 3. септембра почиње да ради као наставник цртања по уговору у дрохобичкој гимназији "Владислав Јагјело".

1925 – Упознаје Виткација који долази у Дрохобич да би урадио портрет Едмунда Пилпела.

1926 – Од 16. марта до 30. априла прекид школских обавеза. 27. априла полаже државни испит пред комисијом у Кракову. У јулу део одмора проводи у пансиону "Пјаст" у Закопанима.

1928 – Изложба цртежа, графика и уља у Трускавјецу. 31. августа ослобођен школских обавеза због формалности; 20. октобра пред комисијом Министарства просвете у Варшави полаже испит за наставника средње школе и враћа се на наставу од 5. новембра.

1929 – 1. јануара именован за државног наставника; од тада преузима и наставу ручног рада.

1930 – 9. јануара предаје захтев за двомесечно одсуство због здравствених проблема са срцем и желуцем; захтев одбијен. Мај: једна од сала на Пролећном салону у Лавову посвећена је Шулцу; излаже такође у Кракову (Јеврејско друштво за пропагирање лепих уметности) на изложби 17 јеврејских уметника. За време боравка у Закопанима упознаје Дебору Фогел.

1931 – Колективна изложба у краковском Друштву пријатеља лепих уметности. 23. априла умире му мајка – Хенријета Шулц, рођ. Кухмеркер; Шулц пројектује породичну гробницу која је касније уништена заједно са читавим јеврејским гробљем у Дрохобичу.

1932 – 8. марта добија званични декрет који му осигурава посао наставника. 9. априла и 3. децембра учествује на конференцији наставника ручног рада у Стрију.

1933 – У пролеће упознаје Јузефину Шелињску. На Ускрс путује у Варшаву и преко Магдалене Грос долази до Зофје Налковске, којој чита "Птице" и оставља рукопис Продавница циметове боје; она ће препоручити књигу издавачу. Ради и у основној школи "Адам Мицкјевич" у Дрохобичу. У јуну неколико дана проводи у Варшави код Зофје Налковске, у августу поново, а затим неколико дана у породичној кући Налковских. Децембар: књижевни деби приповетком "Птице"; истовремено излазе Продавнице циметове боје.

1934 – Од 1. до 15. јануара боравак у Закопанима и сусрет са Налковском (њихова веза траје неких четири месеца). Са свих страна хвале Продавнице циметове боје: Налковска, Виткаци, Берент, Мирјам Пшесмицки, Стаф, Тувим, Витлин. Излазе бројне рецензије Шулцове прве књиге (Пивињски, Т. Бреза). Штампа нове приповетке у периодици: "Друга јесен", "Јулска ноћ" и "Генијална епоха". Једнонедељни боравак у Варшави код Зофје Налковске; Шулц упознаје много славних писаца из престонице. 9. маја одбијен захтев Министарству просвете за годину дана одсуства због књижевног рада; одобрено боловање (од 30. августа до 15. септембра). Децембар: путује у Варшаву са Јузефином Шелињском. Обнавља познанство са Виткацијем; успоставља контакт са Гомбровичем и Витлином.

1935 – 20. јануара умире његов старији брат, Изидор Шулц; надаље он сам финансијски издржава породицу. Веридба са Јузефином Шелињском. Март-мај: нови захтеви за плаћено одсуство. Колективна изложба у седишту Савеза ликовних уметника у Лавову. Излази Виткацијев есеј "Књижевно стваралаштво Бруна Шулца" и "Интервју са Бруном Шулцом". Јул-август: одмор у Закопанима са вереницом. Разговори са Виткацијем. Познанство са пијанисткињом Маријом Реј-Хазен. Слоњимски, Тувим и Новачињски предлажу Продавнице циметове боје за награду "Wiadomości Literackie" (награду је добио В. Бонк). У различитим часописима објављује приповетке: "Књига", "Додо", "Мој отац ступа у ватрогасце", фрагмент "Пролећа", "Санаторијум под Клепсидром", "Еђо", "Пензионер", као и есеје "Писмо Станиславу Игнацију Виткјевичу" и "Настају легенде".

1936 – Родитеље Јузефине Шелињске обавештава о будућем браку са њиховом ћерком; бива добро прихваћен. Добија полугодишњи плаћени одмор који углавном проводи у Варшави. Упознаје Роману Халперн. Декретом добија титулу професора. Подноси захтев Министарству просвете за премештај у Варшаву; одбијено. Издавачка кућа "Руј" штампа превод Кафкиног Процеса са његовим поговором. Припрема за штампу Санаторијум под Клепсидром. 8. фебруара званично иступа из јеврејске заједнице, прихватајући статус без конфесије, што му отвара могућности за брак са Јузефином Шелињском. 26-29. августа излет бродом до Стокхолма. 30. новембра подноси захтев обласној школској управи за премештај у Лавов; ништа од тога, вероватно због веренице. Додатно ради и у основној школи "Елиза Ожешкова" у Дрохобичу. Новембар: покушава да заинтересује аустријске издаваче за Продавнице циметове боје. Постаје стални сарадник часописа "Wiadomości Literackie" и пише рецензије за тај недељник. У књижевној периодици излазе приповетке "Јесен", "О себи" ("Усамљеност"), "Република снова", "Последње очево бекство" и "Мртва сезона", чланци о роману Деборе Фогел и поезији Јулијуша Вита, "Трагична слобода", "Подно Белведера", "Скептикова путовања", "Анексија подсвести", "Митизација стварности", као и јавна преписка са Гомбровичем.

1937 – Март-април: раскид са Јузефином Шелињском. Јул: усамљен проводи одмор на селу, у Боберци, у близини Ломне. Август: одлазак на пар дана у Варшаву код Романе Халперн. Школске власти му додељују још пет часова недељно у женским школама "Краљица Јадвига" и "Елиза Ожешкова". У настојању да објави Продавнице у Италији пише на немачком "Експозе о Продавницама циметове боје". Завршава немачку новелу Die Heimkehr ["Повратак кући"] у обиму од око 30 страна. Код "Руја" излази Санаторијум под Клепсидром. Током целе године излазе бројне рецензије у књижевној периодици.

1938 – Јануар: Шулц држи предавање о Фердидурке у Савезу професионалних писаца у Варшави. Путује у Лавов. Мај-јуни: проблеми везани за планирани пут у Париз. Јул-август: коначно путује у Париз. Шулц је понео са собом око 100 цртежа, али није направио изложбу. Новембар: добија Златни ловоров венац Пољске академије књижевности. У току 1938. излазе у књижевној периодици приповетке "Комета" и "Домовина", есеј о Фердидурке и фељтон о Еги Харт.

1939 – Депресија. Март: Госпођа А. Грунбаум доста невешто преводи Август на француски. Јозеф Рот препоручује превођење целе збирке Продавнице циметове боје, али Саул Фришман одлази заувек у Палестину, не завршивши посао. Сусрет са Налковском у Трускавјецу, којој чита из рукописа опширан есеј о књижевној критици (данас изгубљен). Последњи за живота објављени чланак посвећен је стваралаштву Зофје Налковске. У анкети Из радионица пољских писаца и научника (прештампано као "Наговештај") – Шулц најављује своју нову књигу састављену од четири приче (није познато да ли су уопште написане). Септембар: Смењивање немачких и руских трупа у Дрохобичу и на терену читаве Пољске. Шулц остаје наставник локалних школа.

1940 – Одлуком нових совјетских власти Шулц постаје члан изборне комисије. На захтев нових власти Шулц ради пејзаже, вињете и пропагандне плакате. Такође по поруџбини ради слику у уљу која у жуто-плавој гами представља "ослобођење народа Западне Украјине", због чега је касније притворен и саслушаван под оптужбом за украјински национализам. Учествује на колективној изложби у Савезу ликовних уметника у Лавову. Шаље Die Heimkehr московском издавачу "Иноздат", али ни тамо није прихваћена. Септембар-октобар: операција камена у бубрегу, лечење у Трускавјецу.

1941 – 1. јула немачке трупе улазе у Дрохобич. Школе су затворене, Шулц губи посао; уводе се радне обавезе за све Јевреје старости од 16 до 65 година. 27. новембар: велики масакр Јевреја из Борислава и околине, гину Ана Плоцкјер и Марек Звилих. Све дрохобичке Јевреје пресељавају у гето; Шулцова породица се сели у Столарску 18. Гестаповац Феликс Ландау постаје Шулцов "заштитник"; у његовој кући Шулц осликава зидове дечје собе (ти мурали су недавно пронађени и већим делом пренети у јерусалимски музеј Холокауста – Yad Vashem); ради мурале и у другим зградама Дрохобича: у касини гестапоа и у тзв. Reitschule.

1942 – За време одсуства Феликса Ландауа Шулц се с породицом крије код свог пријатеља, Збигњева Мороња. Ради неколико месеци у Јеврејском дому пензионера на каталогизацији књига. Од пријатеља из Варшаве добија новац и лажна документа и спрема се да побегне из Дрохобича. 19. новембра, тзв. црног четвртка, гине за време "дивље акције" на улици Дрохобича.

Хронологија живота и рада Бруна Шулца. – Градац (Чачак), год. 29, бр. 148-149, 2003, стр. 205-208. <www.brunoschulz.prv.pl>